Људска страна богатства
Животна прича Ђорђа Вајферта, једног од најистакнутијих српских индустријалаца и добротвора, почела је у Панчеву 1850. године. Вајфертови су постали су веома цењени у Панчеву захваљујући својој марљивости и поштењу удруженим са предузетничким духом, а њихова Пивница била је надалеко позната по квалитету.
Ђорђе Вајферт је у родном граду похађао немачку основну и мађарску средњу школу. Као и његов отац, и Ђорђе одлази у Немачку где студира на Пиварском одсеку чувене академије у Вајенштефану. То знање, немачку дисциплину и вечиту тежњу за успехом, пренео је у сваки сегмент посла.
Отвoрио је пивару у Београду, руднике у Костолцу и Бору, покренуо „Сартид”, био један од оснивача Народне банке Србије и Српске трговинске коморе. После Првог светског рата учествовао је у обнови Београда и био spiritus movens предузетништва у Србији. Толика је била захвалност коју је држава осећала према Вајферту, да је 1923. године приредила свечаност у његову част на педесетогодишњицу добијања држављанства. Први део свечаности одржао се у Панчеву и том приликом је освећена Црква Свете Ане коју је слављеник подигао за покој душе своје мајке.
Животна девиза Ђорђа Вајферта гласила је: „Треба давати да би се опет стекло”. У намери да сачува од заборава традицију родног града, Вајферт је 1925. године финансирао истраживање и израду текстова о Панчеву и Банатској војној крајини. Дарове у виду кованог старог новца, античких предмета, старих планова и карата добили су и Панчевачка виша гимназија и Вршачки градски музеј. Нажалост, почетком 1990. године установљено је да је део збирке поклоњен Панчевачкој гимназији нестао.
Захвалност града Панчева Ђорђу Вајферту нарочито је исказана приликом сахране 1937. године. Пред Вајфертовом задужбином, Црквом Свете Ане, у име Панчеваца говорио је градоначелник Васа Исаиловић: „Покојни Вајферт био је човек који би свугде где би се појавио зрачио благошћу и добротом, без наметљивог и намештеног позерства. Код њега је све било искрено, истинито и људски”.
Фондација „Ђорђе Вајферт”
