Ljudska strana bogatstva
Životna priča Đorđa Vajferta, jednog od najistaknutijih srpskih industrijalaca i dobrotvora, počela je u Pančevu 1850. godine. Vajfertovi su postali su veoma cenjeni u Pančevu zahvaljujući svojoj marljivosti i poštenju udruženim sa preduzetničkim duhom, a njihova Pivnica bila je nadaleko poznata po kvalitetu.
Đorđe Vajfert je u rodnom gradu pohađao nemačku osnovnu i mađarsku srednju školu. Kao i njegov otac, i Đorđe odlazi u Nemačku gde studira na Pivarskom odseku čuvene akademije u Vajenštefanu. To znanje, nemačku disciplinu i večitu težnju za uspehom, preneo je u svaki segment posla.
Otvorio je pivaru u Beogradu, rudnike u Kostolcu i Boru, pokrenuo „Sartid”, bio jedan od osnivača Narodne banke Srbije i Srpske trgovinske komore. Posle Prvog svetskog rata učestvovao je u obnovi Beograda i bio spiritus movens preduzetništva u Srbiji. Tolika je bila zahvalnost koju je država osećala prema Vajfertu, da je 1923. godine priredila svečanost u njegovu čast na pedesetogodišnjicu dobijanja državljanstva. Prvi deo svečanosti održao se u Pančevu i tom prilikom je osvećena Crkva Svete Ane koju je slavljenik podigao za pokoj duše svoje majke.
Životna deviza Đorđa Vajferta glasila je: „Treba davati da bi se opet steklo”. U nameri da sačuva od zaborava tradiciju rodnog grada, Vajfert je 1925. godine finansirao istraživanje i izradu tekstova o Pančevu i Banatskoj vojnoj krajini. Darove u vidu kovanog starog novca, antičkih predmeta, starih planova i karata dobili su i Pančevačka viša gimnazija i Vršački gradski muzej. Nažalost, početkom 1990. godine ustanovljeno je da je deo zbirke poklonjen Pančevačkoj gimnaziji nestao.
Zahvalnost grada Pančeva Đorđu Vajfertu naročito je iskazana prilikom sahrane 1937. godine. Pred Vajfertovom zadužbinom, Crkvom Svete Ane, u ime Pančevaca govorio je gradonačelnik Vasa Isailović: „Pokojni Vajfert bio je čovek koji bi svugde gde bi se pojavio zračio blagošću i dobrotom, bez nametljivog i nameštenog pozerstva. Kod njega je sve bilo iskreno, istinito i ljudski”.
Fondacija „Đorđe Vajfert”
