У понедељак, 6. јуна у 19.00 часова, у Галерији савремене уметности отварамо још једну занимљиву изложбу „Олга Смедеревац у својој кући“, која се реализује у сарадњи са Народним музејем Панчево и Културним центром Панчева.
ОЛГА СМЕДЕРЕВАЦ У СВОЈОЈ КУЋИ
Изложба се приређује поводом манифестације Дани Вајферта, као део програмских активности посвећених знаменитим и заслужним грађанима и грађанкама Панчева. Једна од њих је и Олга Смедеревац.
Данашња Галерија савремене уметности, некада колонијална трговина „Код црвеног рака“, кућа породице Алексић и потом дом Олге и др Стевана Смедеревца, била је место дружења многих стваралаца и интелектуалаца, и симболично место грађења културног лика града између два велика рата. Салон Олге и Стевана Смедеревца окупљао је различите ствараоце (књижевнике, композиторе, сликаре) и интелектуалце, одражавајући међуратну климу и полет, креирајући уметничку сцену и обликујући грађанску културу Панчева. Централна личност тог салона неформалног карактера, али уређеног уз пуно уважавање правила друштвене етикеције и сталности једне организоване целине, кружока, како га је назвао Дејан Медаковић, била је Олга Смедеревац. Међу многим посетиоцима ту су били Јован Бандур – композитор и диригент Српског црквеног певачког друштва, песник Милан Ћурчин, хроничар др Миховил Томандл, књижевници Вељко Петровић, Милош Црњански, Раде Драинац; композитор Петар Коњовић; сликари Марко Мурат, Јован Бијелић, Живорад Настасијевић, Урош Предић, Стеван Чалић, Милош Вушковић, Милан Бутозан, Фрањо Радочај; вајар Тома Росандић…
Олгина посвећеност, мисија и хуманистички етос огледају се у односу ка чувању уметничких дела (кума и дародавац заставе Соколском друштву у Панчеву, коју je током ратних година чувала), у учешћу у раду Француског клуба (добитница је медаље за ширење француског језика и културе 1931), у хуманитарном раду у оквиру Руско-југословенске заједнице (збрињавање руских избеглица) и Црвеног крста, у меценатству (са супругом Стеваном помаже младе уметнике, организује им изложбе, откупљује дела). И она сама била је даровита уметница – пијанисткиња. Нарочито је значајна њена улога у послератној обнови Градског музеја (сада Народног музеја Панчево), посебно у оснивању Одељења за историју уметности, и систематском прикупљању и обради предмета. Та њена друштвено-корисна улога кустоса произашла је из приватне сфере грађанског културног модела – сакупљања уметнина и уобличавања збирке. Пре тога имала је прилику и да се опроба у организацији велике „Културно-уметничке изложбе града“ 1928. године, као селекторка и чланица одбора за приређивање, на којој је било заступљено мноштво експоната из њене сопствене колекције, намењених не само ограниченом простору приватне куће, већ и јавном погледу.
Целина контекста колекцијe Алексић-Смедеревац из Легата Олге и др Стевана Смедеревца, тестаментом завештаног Народном музеју Панчево и отвореног као стална поставка 1975. године, уз допуну, Поклон-збирку Феодоре Имреи Ричи (1990/91), представља баштински корпус, збирку докумената значајну за друштвени, културни и уметнички живот Панчева, као и за историју међуратне српске и југословенске уметности уопште.
Димитрије Јованов, кустос историчар уметности
